Dokument javne politike analizira institut mirnog rešavanja radnih sporova u Republici Srbiji u kontekstu ostvarivanja prava zaposlenih u nedostatku radnih sudova i njegove primene u dosadašnjem radu Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Posebna pažnja je posvećena analizi primene zakonodavnog okvira i posledicama koje nastaju usled neadekvatnih i nepreciznih zakonskih odredbi, uključujući i njihovu usklađenost sa postojećim međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije. U svetlu povećanja broja radnih sporova koji se rešavaju pred sudovima opšte nadležnosti i dugotrajnosti sudskih postupaka, unapređenje alternativnih metoda rešavanja radnih sporova je od presudnog značaja u cilju poštovanja ljudskih prava, principa vladavine prava i pravne države. U znatnom broju predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv Republike Srbije u kojima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku činili su radni sporovi.

Na osnovu analize postojećeg stanja i u cilju unapređenja mehanizma alternativnog rešavanja radnih sporova ponuđena su konkretna rešenja i pravni argumenti za unapređenje Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.