Izvršni direktor. Motor organizacije sa neiscrpnom energijom i smislom za humor.Usmeren na rezultat i na stvaranje tima ljudi koji su zadovoljni svojim poslom i dele zajedničku viziju. Najviše iskustva ima u ekonomskom osnaživanju ugroženih grupa stanovništva i organizaciji besplatne pravne pomoći. Otac Maše i Ive.

,,Godinama unazad imao sam moralni problem vezano za solidarnost i empatiju za koje sam bio siguran da su kod nas toliko oslabili, da je izgledalo da ništa ne može da se desi što bi nekada poznatu solidarnost itekako probudilo i pokrenulo.

I onda su se te nesrećne poplave desile i nešto je izgleda kvrcnulo u našim glavama. Već sutradan nama se odobravaju sredstva za hitnu pomoć najugroženijima. Prave se spiskovi potrebnih stvari, naručuje se roba, prave se kutije, štampaju se nalepnice, majce. Svi u IDC-u se pokreću, jure, nose, pakuju, štampaju, naručuje se kamion, svi su tu, od ujutru do uveče se radi, tovari, i sledeći dan se ide u Lajkovac, Ljig, Mionicu, Valjevo, Krupanj.

Kontaktiraju se lokalni štabovi Crvenog krsta, dogovara se isporuka, ceo dan se voze upakovane kutije, i među prvima donosimo pomoć na najugroženija područja. Svi smo mrtvi umorni, od ujutru do uveče nosimo kutije, ali osećaj je neverovatan, nikom ništa nije teško. Posle par dana stižu kamioni iz Austrije, Nemačke, a nedelju dana kasnije 120 tona robe u 5 šlepera za čiju isporuku je zadužen i odgovoran IDC. Pomoć stiže i u  Svilajnac, Ćićevac, Kruševac, Paraćin, Smederevsku Palanku.. Mediji, od novina do TV reportaža, puni vesti o pomoći koju je IDC distrubuirao u veliki broj najugroženijih opština. Zovu iz Nemačke, Španije, Austrije, traže našu asistenciju i nude pomoć.

I onda uveče dođem kući, hiljade ljudi čeka prazno mesto u autobusu da ode da nosi
džakove sa peskom da spreči dalje izlivanje vode i veću štetu. Solidarnost se probudila, ima nade! Pa gde ćeš lepši osećaj?“