Ova studija nastoji da utvrdi u kojoj meri se koriste vansudske metode za rešavanje radnih sporova, da identifikuje doprinos poslednjih izmena (2018) normativnog okvira u procesu unapređivanja mehanizma mirnog rešavanja radnih sporova. Osim toga, studija analizira stavove zaposlenih i poslodavaca o vansudskim metodama rešavanja radnih sporova kako bi odgovorila na pitanje zašto institut mirnog rešavanja radnih sporova i dalje ostaje nedovoljno afirmisan u našem društvu.

Rezultati predstavljeni u ovoj publikaciji su deo istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta Zajednički poduhvati socijalnih partnera za povećanje vidljivosti instituta mirnog rešavanja radnih sporova, koji je finansiran od strane Međunarodnog centra „Olof Palme“, a koji sprovodi IDC u partnerstvu sa UGS “Nazavisnost”, Savezom samostalnih sindikata Srbije i Unijom poslodavaca Srbije, uz podršku Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.