European Civic Academy
Obnova poverenja u demokratiju: izazovi i mogućnosti za građanski aktivizam
Evropska građanska akademija (European Civic Academy) je dana 24. marta 2021. godine organizovala online konferenciju pod nazivom „Obnova poverenja u demokratiju: izazovi i mogućnosti za građanski aktivizam“. Bila je to jedinstvena prilika koje je okupila predstavnike akademske zajednice, lokalne aktiviste i profesionalce u zanimljivoj i korisnoj diskusiji o trenutnom stanju evropske demokratije. Evropska građanska akademija organizuje događaje u ime Evropskog građanskog foruma. Ovaj forum, čiji je IDC takođe član, je Pan-evropska platforma na kojoj se predstavnici organizacija, civilnog društva, aktivisti i akademske zajednice mogu udružiti i deliti ideje o transnacionalnom građanstvu i evropskom učešću građana. Učesnici su naglasili da se trenutno nalazimo u najvećoj krizi nakon Drugog svetskog rata. Pandemija COVID-19, kriza kapitalističkog sistema i globalizacija rezultirali su velikim ekonomskim, socijalnim i ekološkim problemima, a podela u evropskim društvima vrši pritisak na demokratske vrednosti širom Evrope. Ovaj pritisak je takođe postao vidljiv, jer je u pokretu sve više civilnih aktera koji se zalažu za interese građana. Na sesiji su aktivisti i akademici okupljeni kako bi identifikovali gde mogu da se dopunjuju i kako bi pronašli odgovore na pitanja poput: šta aktivisti misle da su teme koje bi akademici trebalo da istražuju? Koji su ovde prioriteti? I koja su znanja razvijena koja mogu podržati aktiviste?
Aktivizam
Priscillia Ludoski, šefica pokreta žutih prsluka u Francuskoj je prezentirala svoja zapažanja. Prema njenom iskustvu, aktivizam je uspeo da u manjoj meri ukloni frustracije kod građana. Prema njenim rečima to je nastalo zbog kasnih reakcija vlade na akcije proteste grupe i glavne uloge koju su mediji imali u načinu na koji je protestna grupa često neprijateljski prikazivana. Ideja da se često prikazuje neprijateljska slika protestnih grupa i aktivista često je označena kao problematična. Formirananjem značajne većine koja je ujedinjena u zajedničkim stavovima među građanima i pokušaj razumevanja frustracija jedni drugih predstavljao je važan korak napred. Takođe, istakla je odgovornost nacionalnih medija u Francuskoj za širenje neprijateljskih vesti koji su usredsređeni na temu imigracije i druge teme koje dele ljude. S druge strane, mnoge ljude u Francuskoj više zanimaju druge goruće društvene teme poput stope nezaposlenosti i slično. Štaviše, napomenula je da mnogi ljudi u Francuskoj ne znaju za postojanje Građanskih skupština, koje predstavljaju značaj oblik demokratske participacije građana. Prema njenim rečima, veoma je važno da nacionalni mediji poboljšaju među-društveni dijalog pružajući i šireći dobre poruke, bez fokusiranja na teme koje ljude dele i čine da se ljudi plaše komšiluka, plaše se kolega.
Podsticanje integracije – Razmišljanja iz Nemačke
Susanne Huth, predstavnica organizacije INBAS, predstavila je istorijski pregled organizacija imigranata. Podvukla je da se u Nemačkoj od šezdesetih godina razvija veoma raznolik spektar migrantskih organizacija. Takozvani gastarbajteri u Nemačkoj počeli su da se organizuju oko zajedničkih ciljeva. U početku su pronašli volonterska udruženja i inicijative koje se bave potrebama i nedostatkom informacija i nedostatkom pristupa migranata socijalnim službama u drugim servisima u Nemačkoj. Istog trenutka okupljaju se kako bi sačuvali svoju kulturu i jezik, ali potom su imigranti počeli da osnivaju udruženja kao što su sportska, socijalna orijentacija i koja podržavaju obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i predstavništva interesa. Početkom 2000. godine, savezne vlasti uspostavile su programe za podršku i promociju migrantskih organizacija, jer je prepoznato da ih treba ojačati i da im treba pružiti podršku kako bi se olakšao njihov potencijal u pogledu socijalne inkluzije migranata. Podelila je jedan primer dobre prakse koja je primenjena pre dve godine kada je mreža Migrantski roditelji lobirala za roditelje u cilju njihovog osnaživanja u pružanju pomoći deci da dobiju pristup školi i da učestvuju u obrazovanju i tako postignu jednake mogućnosti posebno u oblasti obrazovanja.
Ehsan Djafari, predstavnik Iranske zajednice u Nemačkoj, predstavio je, između ostalog, izazove iranske zajednice u Nemačkoj. Kontroverzne rasprave o integraciji migranata i njihovom učešću u Nemačkoj poslednjih godina pokazale su da integracija migranata postaje sve važnija kroz organizacije koje imaju suštinsku ulogu u procesu integracije. Gotovo sve integracione političke i socijalne taktike moraju se zasnivati na adekvatnoj orijentaciji integrativnih aktivnosti. Prema njegovim rečima, ključno je razviti potrebne strukture podrške za angažovanje migranata odbora iranskog i avganistanskog porekla kao aktivnog dela migrantskih samoorganizovanja. Shodno tome, kao legitimni izraz kulturnog samoopredeljenja i aktivno civilno društvo u Nemačkoj mogu da izgrade mostove između imigracionih organizacija i organizacija civilnog društva, koje praktikuju solidarnost i svojim članovima daju osećaj pripadnosti nemačkom društvu.