NEVIDLJIVI ČUVARI EVROPSKOG DOSTOJANSTVA

Autori teksta:  RAFAELA BOLINI I ŽAN-MARK ROIRANT, KO-PREDSEDNICI EVROPSKOG GRAĐANSKOG FORUMA

„Građanski akteri nisu fantomi, mi postojimo, mi smo resurs Evrope. Pozivamo institucije da prepoznaju i podrže naš rad i vrednosti koje branimo.“

Svako ko je proveo neko vreme u delovima sveta pogođenim sukobima, ratovima ili prirodnim katastrofama, sigurno se u najdramatičnijim situacijama susreo sa organizacijama civilnog društva ili grupama volontera koji pomažu ljudima u nevolji. Iako ograničenih sredstava i mogućnosti, najčešće su oni ti koji se prvi pojavljuju i poslednji napuštaju lice mesta.

Civilne organizacije i grupe, mobilizovale su svoja sredstva i znanja, daleko prevazilazeći svoje mogućnosti kako bi pomogli onima kojima je to potrebno, tamo gde je to potrebno.

Danas naš kontinent, zajedno sa celim svetom, prolazi kroz ogromnu i neočekivanu vanrednu situaciju. Pandemija koronavirusa potresa naše živote, naša društva, naše ekonomije i naše demokratije.

Teško je predstaviti čitavu paletu aktivnosti organizacija civilnog društva u kriznim vremenima, ali dovoljno je pogledati nekoliko primera da bismo shvatili da je pored uobičajenih aktivnosti organizacija civilnog društva, ogroman broj spontano okupljenih grupa građana oživeo građanski duh u našim zajednicama, pokazujući međusobnu brigu i solidarnost.

Od prvih dana pandemijske krize, organizacije i društvene grupe mobillisale su svoja sredstva i znanja, šireći se izvan svojih uobičajenih kapaciteta da pomognu onima kojima je potrebno, tamo gde je to potrebno. Dostavljaju hranu, lekove i pružaju osnovne usluge ugroženim ljudima, koji su često i najsiromašniji. Oni pružaju psihološku podršku, pravnu pomoć ili sklonište beskućnicima, migrantima i izbeglicama, podršku protiv porodičnog nasilja i prikupljaju sredstva za bolnice. A tamo gde su vlade iskoristile krizu da zauzmu javni prostor i ograniče osnovna prava i vladavinu zakona, civilno društvo staje na prvu liniju suprotstavljanja i pružanja otpora.

Sa malo sredstava i ograničenim mogućnostima, pokušavamo da ublažimo ogromne troškove krize. Svakodnevno, širom Evrope, pokušavamo da zapušimo rupe koje za sobom ostavljaju institucionalne politike (ili njihovo nepostojanje), posebno u najugroženijim delovima našeg društva. Istovremeno se borimo da se te praznine popune unapređivanjem prava, socijalne inkluzije i jednakosti. Podstičemo ljude da učestvuju, sačuvaju i uvećaju građanski prostor, što je preduslov izgradnje demokratskog, kohezivnog i otpornog društva. Sve smo više povezani preko granica kako bismo zaštitili građanski prostor i demokratske vrednosti od destruktivnih pritisaka i od reakcionarnih, rasističkih i regresivnih sila.

Evropske institucije često zanemaruju ulogu organizovanog civilnog društva kao faktora kontrole i ravnoteže demokratije i kao posrednika između pojedinca i države.

Uprkos ovoj neospornoj činjenici, i dalje moramo trošiti previše svog vremena dokazujući institucijama na svim nivoima da građanski akteri nisu fantomi, da postojimo i da smo resurs za našu Evropu.

Pozitivne reference na ulogu civilnog društva mogu se naći u zvaničnim dokumentima EU. Otvoreni su kanali za dijalog, i snažne saveznike nalazimo unutar Evropskog parlamenta i Ujedinjenih nacija.

Ipak, širom Evrope, previše vlada sve više deli civilno društvo na „dobro“ i „loše“ ili prave razliku između „političkog“ i „apolitičnog“. Evropske institucije često zanemaruju ulogu organizovanog civilnog društva kao faktora kontrole i ravnoteže demokratije, kao posrednika između pojedinca i države.

Danas evropske mreže i udruženja građana koja preko granica okupljaju građane i građanske organizacije nisu pravno priznata, za razliku od evropskih kompanija ili kooperativa. Procesi donošenja zakona u EU danas i dalje zanemaruju sprovođenje građanskog dijaloga kao principa dobrog upravljanja utvrđenog u članu 11. Ugovora o EU.

I dalje verujemo da je građanski i društveni dijalog sa institucijama, na svim nivoima, sa punom autonomijom, osnovni element evropske demokratije.

Tokom pandemije morali smo ponovo da mobilišemo i udružimo snage preko granica tražeći da naš neprofitni sektor bude uključen u mere podrške koji se nude privrednim subjektima. Uprkos preporuci Evropske komisije da se konsultuju sa civilnim društvom u pripremi njihovih planova oporavka, mnoge vlade to nisu učinile. Stotine hiljada udruženja obustavilo je svoje uobičajene aktivnosti u ovom periodu. Milioni radnika u trećem sektoru rizikuju da izgube svoj prihod. I, kako mnoga udruženja zatvaraju vrata zbog krize, lokalne zajednice i ranjivi pojedinci o kojima oni vode računa više nego ikad rizikuju da budu ostavljeni i marginalizovani.

U minulom periodu realizovali smo veliku zagovaračku kampanju kako bismo izbegli smanjenje budžeta programa za prava i vrednosti, koje je Evropska komisija predložila u junu. Naposletku, proslavili smo istorijsku pobedu civilnog društva, pošto je ispregovaran sporazum sa Evropskim parlamentom i njegovim nemačkim predsedavanjem, o povećanju budžeta ovog programa sa 0,8 na 1,6 milijardi evra za period od 2021. do 2027. godine. Ova pobeda dolazi u trenutku kada je građanska akcija najpotrebnija, kada su izvori finansiranja sve oskudniji – što će biti predmet analize predstojećeg izveštaja „Civic Space Watch report 2020“.

I dalje verujemo da je građanski i društveni dijalog sa institucijama na svim nivoima, ukoliko postoji autonomija, temelj evropske demokratije. Kad kanali dijaloga ne funkcionišu, ljudi iznose svoje nezadovoljstvo na ulice.

Pokazalo se da smo svi međusobno zavisni, da naša sigurnost zavisi od sigurnosti drugih i da je univerzalna zdravstvena i socijalna zaštita potrebna svima.

Pandemija uči naš svet mnogim lekcijama. Uči nas da su ljudi deo životnog lanca planete i da je oni ne poseduju. Uči nas da nas globalizovano slobodno tržište i klimatska kriza čine ranjivima. Pokazuje nam da smo svi međusobno zavisni, da naša sigurnost zavisi od sigurnosti drugih i da je univerzalna zdravstvena i socijalna zaštita potrebna svima. Pokazuje nam da opšte dobro mora biti zaštićeno od strane javnih institucija. Pokazuje nam ko su radnici od esencijalne potrebe i do oni moraju biti prepoznati i pošteno plaćeni. Sve u svemu, ponovo nas uči neizmernoj vrednosti solidarnosti za sve.

To su pitanja o kojima pričamo godinama, a naše reči često dolaze do onih “gluvih pored ušiju“. Ova pitanja ugrađena su u naše kampanje, u naše znanje, predloge projekata i udruživanje sa akademskom i naučnom zajednicom, u evropskoj kao i u međunarodnoj sferi.

Verujemo da su naša znanja i prakse potrebni da bi naša Evropa bila otporna i spremna da se suoči sa budućnošću. Želimo da budemo deo njene obnove i organizujemo se da pružimo snažan doprinos Evropi nove generacije i Konferenciji o budućnosti Evrope.

Mi smo ovde, kao i uvek, a tako će i ostati.

Mi težimo da sutra napravimo boljim nego juče.

Prevod Iva Nedeljković

Originalan tekst objavljen na portalu Politico.eu