Home > Aktuelno > Putopis iz Afrike – Suočeni sa životom: lepota, siromaštvo i odgovornost
Print Friendly, PDF & Email

U periodu od 22. februara do 02. marta predstavnici IDC-a boravili su u glavnom gradu Kenije, Nairobiju, gde je održana druga radionica u okviru projekta EMPACT. Projekat se realizuje sa ciljem da razvije procedure za proces sertifikacije IDC-a i kapacitete za realizaciju budućih projekata u okviru EU Aid Volunteers programa.

Osim rada na procedurama i razvoju ideja za buduće projekte, imali smo priliku da upoznamo ovu prelepu i neobičnu zemlju i rad naših partnera iz organizacije Jukumu Letu, koja je bila domaćin sastanka. Jukumu Letu, na jeziku Svahili znači naša odgovornost. Težinu ove reči osetili smo kako smo kročili u naselje Ngong Madare, slam u kom živi million ljudi. Slam predstavlja gusto naseljenu stambenu oblast, sačinjenu od neuslovnih stambenih jedinica, kojima nedostaje osnovna sanitarno-higijenska i javna infrastruktura, čiji stanovnici žive u ekstremnom siromaštvu. U ovom naselju živi veliki broj dece, koja su isključena iz sistema obrazovanja. Njihovi roditelji rade najniže plaćene poslove za nadnicu, kako bi svojoj porodici obezbedili goli minimum životnih uslova. Ljudi sa kojima smo imali priliku da pričamo peru veš za novac, nose vodu, skupljaju sekundarne sirovine i drugo. Gotovo svaka porodica ima priču o članu porodice kog su izgubili zbog neuspeha sistema zdravstvene i socijalne zaštite. Neadekvatan odgovor na potrebe nastale iz dugotrajne izloženosti neuslovnom životu nažalost rezultira širokom rasprostanjenošću oboljenja kao što su pneumonija, malarija, HIV i drugo.

Socijalni radnici iz Jukumu Letu, prisutni su u ovom naselju u kom kišnica i kanalizacija oblikuju puteve između baraka, u kojima pulsira život. Oni nalaze decu bez nadzora i upisuju ih u Jukumu školu, koja ima dva razreda i služi kao priprema za upis u javne škole. U ovoj školi, nastavnici i volonteri uče ih da pišu, čitaju, računaju, uče osnovne stvari o higijeni, ishrani i ljudskim pravima. Na zidu učionice pored alfabeta, okačeni su posteri koji objašnjavaju da svako dete ima pravo da bude obučeno, da spava, da redovno jede. Jukumu Letu, pored programa za decu, ima i program za žene. Korisnice ovog programa su majke dece koja idu u Jukumu školu i druge žene iz naselja. Za njih je tu psihološko savetovalište, ali i programi ekonomskog osnaživanja.

Tokom naše posete upoznali smo mlade ljude iz Nemačke, Italije, Japana i Kenije koji volontiraju u Jukumu Letu, od 6 do 14 meseci. Iako rad ove organizacije nosi u sebi ogromnu odgovornost i značaj za ovu zajednicu, oni se kao i mnoge druge organizacije suočavaju sa problemom održivosti. Projektno finansiranje, stvara velike izazove u pogledu toga kako svoje programe da učine trajnim i omoguće ih dostupnim svima koji su u potrebi, a čiji broj znatno prevazilazi kapacitete ove organizacije. Ova činjenica dodatno pojačava značaj volontera za lokalnu zajednicu. Volonteri rade zajedno sa nastavnicima, ali i samostalno osmišljavaju i realizuju radionice za decu i žene. Svi koje smo upoznali savladali su Svahili, a dolazak u Afriku za ove mlade ljude zauvek je ukinuo zonu komfora. Gotovo da ne uspevaju da pronađu adekvatne reči kojima bi opisali koliko je ovo iskustvo značajno za njihove poglede na život i planove za budućnost. Da volontiranje nije jednosmerna ulica, opominje nas spoznaja koliko su deca vezana za njih, ali i sa koliko zahvalnosti o volonterima govore zaposleni u Jukumu Letu. Volontiranje je mnogo više od neplaćenog rada, ali je potrebno da izađemo iz zone komfora da bismo to razumeli.

Na kraju, moramo pomenuti da smo za vreme našeg, iako kratkog boravka, uspeli da osetimo delić neverovatne prirode i kulture ove zemlje i kontinenta. Nismo morali da idemo daleko da bismo videli neke neverovatne primerke životinjske vrste kao što su lavovi, leopardi, slonovi, antelipe, majmuni, bradavičaste svinje i mnogi drugi. Posetili smo pleme Masai, čuveno po svom plesu, skakanju preko 80 cm u vis od zemlje i jedinstvenim nošnjama jarkih boja. Plesali smo uz afričke ritmove i disali prašinu haosa u saobraćaju.

Još jedan korak u nepoznato osvetlio je čitav novi svet, za nas lično, ali i za našu organizaciju. Nadamo se da ćemo u budućnosti imati još sličnih prilika, jer sa nama raste i naš IDC.