Volonterski programi – Prošlo je sedam meseci od mog povratka iz Italije i gotovo isto toliko dugo je trajao i moj život tamo, devet meseci Lecce je bio moj dom, a ARCI je bio moja porodica. Ja i moja koleginica iz Libana volontirale u ARCI Lecce u okviru projekta „Mostovi za inkluziju“, koji je deo programa Evropski Volonterski Servis (EVS). Naša zvanična uloga bila je da ujutro pomognemo našim kolegama sa časovima italijanskog za migrante i izbeglice, a poslepodne smo provodile vreme s decom iz Avganistana i Sirije.
Pišući ovaj tekst, shvatam da smo nas dve upravo bile taj most za inkluziju, nit koja je povezivala dva suprotna dela sveta. Obe smo bile volonterke sa pređašnjim iskustvom, ja kao antropolog poreklom sa Balkana i Zeinaba iz Libana, sa Bliskog istoka i govornik arapskog jezika, postale smo posrednici između naših kolega i korisnika projekata SPRAR i CAS. Mi smo bile prevodioci italijanskog, engleskog ili arapskog jezika, u zavisnosti od potrebe, bile smo nastavnice engleskog, matematike ili italijanskog jezika za prelepu decu sa kojom smo radile i koji mi najviše nedostaju u ovih sedam meseci. Igranje fudbala sa tri musketara, tri avganistanskih dečaka od 12, 10 i 7 godina i odlasci na plažu i plesne predstave sa našom malom princezom (12), takođe iz Avganistana.
Ponekad smo učestvovale na događajima koje je organizovao ARCI, kao što je bila proslava 8. marta, na kojoj smo razgovarale o položaju žena u našim zemljama, zajedno sa ženama stručnjacima iz oblasti kojima se ARCI bavi i ženama sa SPRAR i CAS projekata. Pored toga, pozvani smo da budemo deo radionice koju je ARCI Civil Service radio, pa smo nekoliko puta išle u škole da razgovaramo sa studentima o migraciji i zašto je važno da o tome razgovaramo. Sve ove aktivnosti koje smo imale do 4. avgusta bile su na volonterskoj bazi, naše kolege i studenti u kancelariji su bili inspiracija da se više angažujemo jer smo videle koliko ljubavi i brige ulažu u svoj posao. Oni shvataju koliko je važno i osetljivo raditi sa ljudima koji dolaze iz zaraćenih država ili nerazvijenih područja, i još više, koliko je važna naša uloga kao socijalnih radnika i osoba koje imaju direktan uticaj na živote drugih ljudi i kako možemo da promenimo ove živote pomoću nekoliko rečenicapunih saosećanja.
Ljudi iz ARCI-a su vidjeli naš potencijal i podržali su nas koliko su mogli. Pored njihovog načina rada koji mi se divio, ljudi iz ARCI-a su bili tu za nas za svaki problem koji smo imali, brinuli su se za nas u svakom slučaju. Dali su nam priliku da se angažujemo koliko god želimo na poslu i u njihovoj lokalnoj zajednici, i ugrabile smo svaku priliku, znanje i iskustvo i ponele ih sa sobom i obećale da ćemo se vratiti jer je Lecce bio naš drugi dom, naše kolege su bile naša druga porodica i tako će uvek i biti.
Autor teksta Ana Matićević, IDC volonteri